أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ مُسْلِمِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ مُجَالِدِ بْنِ عَوْفٍ، قَالَ سَمِعْتُ خَارِجَةَ بْنَ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ قَالَ نَزَلَتْ { وَمَنْ يَقْتُلْ مُؤْمِنًا مُتَعَمِّدًا فَجَزَاؤُهُ جَهَنَّمُ خَالِدًا فِيهَا } أَشْفَقْنَا مِنْهَا فَنَزَلَتِ الآيَةُ الَّتِي فِي الْفُرْقَانِ { وَالَّذِينَ لاَ يَدْعُونَ مَعَ اللَّهِ إِلَهًا آخَرَ وَلاَ يَقْتُلُونَ النَّفْسَ الَّتِي حَرَّمَ اللَّهُ إِلاَّ بِالْحَقِّ } .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у Муслим ибн Иброҳимдан, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, у Абдурраҳмон ибн Ишоқдан, у Абуз-Зиноддан, у Мужолид ибн Авфдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Хорижа ибн Зайд ибн Собитнинг ўз отасидан ривоят қилаётганини эшитдим, у (отаси Зайд) деди: «Ким бир мўминни билқасд ўлдирса, унинг жазоси жаҳаннамдир, у эрда абадий қолади» (Нисо сураси, 93) (ояти) нозил бўлди ва биз ундан қўрқиб қолдик. Кейин Фурқон (сураси)даги оят нозил бўлди: «Ва улар Аллаҳ билан бирга бошқа маъбудга ибодат қилмайдилар ва Аллаҳ ҳаром қилган жонни — ҳақ (қасос) билан бўлмаса — ўлдирмайдилар» (Фурқон сураси, 68).