أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَادَةُ بْنُ الْوَلِيدِ بْنِ عُبَادَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ عُبَادَةَ، قَالَ بَايَعْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى السَّمْعِ وَالطَّاعَةِ فِي الْيُسْرِ وَالْعُسْرِ وَالْمَنْشَطِ وَالْمَكْرَهِ وَأَنْ لاَ نُنَازِعَ الأَمْرَ أَهْلَهُ وَأَنْ نَقُولَ - أَوْ نَقُومَ - بِالْحَقِّ حَيْثُمَا كُنَّا لاَ نَخَافُ لَوْمَةَ لاَئِمٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилиб, мен ҳам эшитиб турардим — Ибнул-Қосимдан хабар беришди, у деди: менга Молик, Яҳё ибн Саиддан ривоят қилди, у деди: менга Убода ибн ал-Валид ибн Убода хабар берди, у деди: менга отам, Убодадан ривоят қилдики, у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га осонлик ва қийинчиликда, хушлик ва ногиронликда эшитиш ва итоат қилишга, иш аҳлига (раҳбарлик ҳақида) талашмасликка, қаерда бўлсак ҳам ҳақни айтишга — ёки: ҳақ (йўл)да туришга — ва ҳеч бир маломатчининг маломатидан қўрқмасликка байъат бердик.