أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي الْوَلِيدُ بْنُ كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عُبَادَةُ بْنُ الْوَلِيدِ، أَنَّ أَبَاهُ الْوَلِيدَ، حَدَّثَهُ عَنْ جَدِّهِ، عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ قَالَ بَايَعْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى السَّمْعِ وَالطَّاعَةِ فِي عُسْرِنَا وَيُسْرِنَا وَمَنْشَطِنَا وَمَكَارِهِنَا وَعَلَى أَنْ لاَ نُنَازِعَ الأَمْرَ أَهْلَهُ وَعَلَى أَنْ نَقُولَ بِالْعَدْلِ أَيْنَ كُنَّا لاَ نَخَافُ فِي اللَّهِ لَوْمَةَ لاَئِمٍ .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллаҳ хабар бериб, деди: бизга Абу Усома ривоят қилди, у деди: менга ал-Валид ибн Касир ривоят қилди, у деди: менга Убода ибн ал-Валид ривоят қилдики, отаси ал-Валид унга бобоси Убода ибн ас-Сомитдан ривоят қилиб берган: у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га қийинчилигимиз ва осонлигимизда, хушлигимиз ва ногиронликларимизда эшитиш ва итоат қилишга, иш аҳлига (раҳбарлик ҳақида) талашмасликка ва қаерда бўлсак ҳам адолат билан (ҳақни) айтишга, Аллаҳ (йўлида) ҳеч бир маломатчининг маломатидан қўрқмасликка байъат бердик.