أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ مَيْمُونَةَ بِنْتِ الْحَارِثِ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا اغْتَسَلَ مِنَ الْجَنَابَةِ يَبْدَأُ فَيَغْسِلُ يَدَيْهِ ثُمَّ يُفْرِغُ بِيَمِينِهِ عَلَى شِمَالِهِ فَيَغْسِلُ فَرْجَهُ ثُمَّ يَضْرِبُ بِيَدِهِ عَلَى الأَرْضِ ثُمَّ يَمْسَحُهَا ثُمَّ يَغْسِلُهَا ثُمَّ يَتَوَضَّأُ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ يُفْرِغُ عَلَى رَأْسِهِ وَعَلَى سَائِرِ جَسَدِهِ ثُمَّ يَتَنَحَّى فَيَغْسِلُ رِجْلَيْهِ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Ало хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия, ал-Аъмашдан, у Солим ибн Абул-Жаъддан, у Курайбдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг аёли Маймуна бинти ал-Ҳорис (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жанобатдан ғусл қилганларида, аввал қўлларини ювиб бошлардилар, сўнг ўнг (қўл)ларидан чап (қўл)ларига (сув) қуйиб, авратларини ювардилар, кейин қўлларини ерга уриб, уни (ерга) ишқалаб, сўнг уни ювардилар, кейин намоздагидек таҳорат қилардилар, сўнг бошларига ва бутун баданларига (сув) қуярдилар, кейин бир четга ўтиб, оёқларини ювардилар.»