أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ يَعْلَى بْنِ عَطَاءٍ، عَنْ وَكِيعِ بْنِ عُدُسٍ، عَنْ عَمِّهِ أَبِي رَزِينٍ، لَقِيطِ بْنِ عَامِرٍ الْعُقَيْلِيِّ قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا كُنَّا نَذْبَحُ ذَبَائِحَ فِي الْجَاهِلِيَّةِ فِي رَجَبٍ فَنَأْكُلُ وَنُطْعِمُ مَنْ جَاءَنَا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ بَأْسَ بِهِ " . قَالَ وَكِيعُ بْنُ عُدُسٍ فَلاَ أَدَعُهُ .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, у Яъло ибн Атодан, у Вакииъ ибн Удусдан, у амакиси Абу Разин Лақит ибн Омир ал-Уқайлийдан (ривоят қилдики), у деди: Мен: «Эй Расулуллаҳ, биз жоҳилиятда Ражаб ойида жонлиқлар сўярдик, (гўштидан) ер ва олдимизга келганларга едирардик,» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бунда зарар йўқ,» дедилар. Вакииъ ибн Удус деди: Бас, мен уни тарк этмайман.