أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ ابْنِ عُلَيَّةَ، عَنْ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي الْمَلِيحِ، فَلَقِيتُ أَبَا الْمَلِيحِ فَسَأَلْتُهُ فَحَدَّثَنِي عَنْ نُبَيْشَةَ الْهُذَلِيِّ، قَالَ قَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا كُنَّا نَعْتِرُ عَتِيرَةً فِي الْجَاهِلِيَّةِ فَمَا تَأْمُرُنَا قَالَ " اذْبَحُوا لِلَّهِ عَزَّ وَجَلَّ فِي أَىِّ شَهْرٍ مَا كَانَ وَبَرُّوا اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ وَأَطْعِمُوا " .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у Ибн Улайядан, у Холиддан (ривоят қилдики), у деди: менга Абу Қилоба ривоят қилди, у Абул-Малиҳдан: «Сўнг мен Абул-Малиҳни учратиб, ундан сўрадим, у менга Нубайша ал-Ҳузалийдан ривоят қилди,» — у деди: Бир киши: «Эй Расулуллаҳ, биз жоҳилиятда атира сўярдик, бизга нимани буюрасиз?» деди. У зот: «Қайси ой бўлса ҳам Аллаҳ азза ва жалла учун сўйинглар, Аллаҳ азза ва жаллага яхшилик қилинглар ва (камбағалларга) таом едирилар,» дедилар.»