أَخْبَرَنَا أَبُو الأَشْعَثِ، أَحْمَدُ بْنُ الْمِقْدَامِ قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - وَهُوَ ابْنُ زُرَيْعٍ - قَالَ أَنْبَأَنَا خَالِدٌ، عَنْ أَبِي الْمَلِيحِ، عَنْ نُبَيْشَةَ، قَالَ نَادَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَجُلٌ فَقَالَ إِنَّا كُنَّا نَعْتِرُ عَتِيرَةً يَعْنِي فِي الْجَاهِلِيَّةِ فِي رَجَبٍ فَمَا تَأْمُرُنَا قَالَ " اذْبَحُوهَا فِي أَىِّ شَهْرٍ كَانَ وَبَرُّوا اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ وَأَطْعِمُوا " . قَالَ إِنَّا كُنَّا نُفْرِعُ فَرَعًا فِي الْجَاهِلِيَّةِ . قَالَ " فِي كُلِّ سَائِمَةٍ فَرَعٌ حَتَّى إِذَا اسْتَحْمَلَ ذَبَحْتَهُ وَتَصَدَّقْتَ بِلَحْمِهِ فَإِنَّ ذَلِكَ هُوَ خُيْرٌ " .
Бизга Абул-Ашъас Аҳмад ибн ал-Миқдом хабар берди, у деди: бизга Язид — у Ибн Зурайъдир — ривоят қилди, у деди: бизга Холид хабар берди, у Абул-Малиҳдан, у Нубайшадан (ривоят қилдики), у деди: Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га нидо қилиб: «Биз — яъни жоҳилиятда — Ражаб ойида атира сўярдик, бизга нимани буюрасиз?» деди. У зот: «Қайси ой бўлса ҳам уни сўйинглар, Аллаҳ азза ва жаллага яхшилик қилинглар ва (камбағалларга) таом едирилар,» дедилар. У: «Биз жоҳилиятда фараъ сўярдик,» деди. У зот: «Ҳар бир ўтловчи (чорва)да фараъ бордир: то у (юк кўтара оладиган даражага) етганда, уни сўясан ва гўштини садақа қиласан, албатта шу яхшироқдир,» дедилар.»