أَخْبَرَنِي أَحْمَدُ بْنُ خَالِدٍ الْخَلاَّلُ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا مُعَاوِيَةُ، - وَهُوَ ابْنُ صَالِحٍ - عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي ثَعْلَبَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الَّذِي يُدْرِكُ صَيْدَهُ بَعْدَ ثَلاَثٍ فَلْيَأْكُلْهُ إِلاَّ أَنْ يُنْتِنَ .
Менга Аҳмад ибн Холид ал-Халлол хабар берди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Муовия — у ибн Солиҳ — хабар берди, Абдурраҳмон ибн Жубайр ибн Нуфайрдан, у отасидан, у Абу Саълабадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), уч (кун)дан кейин овига етиб борадиган киши ҳақида: «Уни есин, фақат сасиб қолган бўлса (емасин),» (дедилар).