أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَلَفُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ عَزْرَةَ، عَنِ الْحَسَنِ الْعُرَنِيِّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ الْجَزَّارِ، عَنْ مَسْرُوقٍ، أَنَّ امْرَأَةً، أَتَتْ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَسْعُودٍ فَقَالَتْ إِنِّي امْرَأَةٌ زَعْرَاءُ أَيَصْلُحُ أَنْ أَصِلَ فِي شَعْرِي فَقَالَ لاَ . قَالَتْ أَشَىْءٌ سَمِعْتَهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَوْ تَجِدُهُ فِي كِتَابِ اللَّهِ قَالَ لاَ بَلْ سَمِعْتُهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَجِدُهُ فِي كِتَابِ اللَّهِ . وَسَاقَ الْحَدِيثَ .
Бизга Амр ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Халаф ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга отам, Қатодадан, у Азрадан, у ал-Ҳасан ал-Уранийдан, у Яҳё ибн ал-Жаззордан, у Масруқдан (ривоят қилдики): бир аёл Абдуллаҳ ибн Масъуднинг олдига келди ва деди: «Мен сочи сийрак аёлман, сочимга (соч) улашим жоизми?» У деди: «Йўқ.» (Аёл) деди: «Бу сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитган нарсангми ёки уни Аллаҳнинг Китобида топасанми?» У деди: «Йўқ, балки мен уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитганман ва уни Аллаҳнинг Китобида ҳам топаман.» Ва у ҳадисни давом эттирди.