أَخْبَرَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنْتُ جَالِسًا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَآنِي رَثَّ الثِّيَابِ فَقَالَ " أَلَكَ مَالٌ " . قُلْتُ نَعَمْ يَا رَسُولَ اللَّهِ مِنْ كُلِّ الْمَالِ . قَالَ " فَإِذَا آتَاكَ اللَّهُ مَالاً فَلْيُرَ أَثَرُهُ عَلَيْكَ " .
Бизга Абу Курайб Муҳаммад ибн ал-Ало хабар бериб, деди: бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ишоқ ривоят қилди, у Абул-Аҳвасдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида ўтирар эдим. (У зот) мени эски-туски кийимда кўриб: «Молмулкинг борми?» дедилар. Мен: «Ҳа, эй Расулуллаҳ, ҳар хил молдан бор,» дедим. (У зот): «Аллаҳ сенга мол берган экан, унинг изи (асари) сенинг устингда кўриниб турсин,» дедилар.