حَدَّثَنَا النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي ثَوْبٍ دُونٍ فَقَالَ " أَلَكَ مَالٌ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " مِنْ أَىِّ الْمَالِ " . قَالَ قَدْ أَتَانِيَ اللَّهُ مِنَ الإِبِلِ وَالْغَنَمِ وَالْخَيْلِ وَالرَّقِيقِ . قَالَ " فَإِذَا أَتَاكَ اللَّهُ مَالاً فَلْيُرَ أَثَرُ نِعْمَةِ اللَّهِ عَلَيْكَ وَكَرَامَتِهِ " .
Бизга ан-Нуфайлий, унга Зуҳайр, унга Абу Ишоқ Абул-Аҳвасдан, у отасидан ривоят қилди. У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига паст (эски) кийимда келдим. У: «Молинг борми?» деди. Мен: «Ҳа», дедим. У: «Қайси молдан?» деди. Мен: «Аллаҳ менга туя, қўй, от ва қуллардан ато қилган», дедим. У: «Аллаҳ сенга мол ато қилган экан, Аллаҳнинг неъмати ва карами асари сенинг устингда кўринсин», деди.