أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ أَعْرَابِيًّا، بَالَ فِي الْمَسْجِدِ فَقَامَ إِلَيْهِ بَعْضُ الْقَوْمِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " دَعُوهُ لاَ تُزْرِمُوهُ " . فَلَمَّا فَرَغَ دَعَا بِدَلْوٍ فَصَبَّهُ عَلَيْهِ . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ يَعْنِي لاَ تَقْطَعُوا عَلَيْهِ .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Собитдан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), бир аъробий масжидда бавл қилди. Шунда қавмдан баъзилари унга (қарши) ўрнидан турдилар, аммо Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни қўйиб беринглар, тўхтатманглар,» дедилар. У тугатганидан кейин у киши бир пақир (сув) сўраб келтирдилар ва унинг устига тўкдилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Яъни уни (бавлни) узманглар, демоқчи.