أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ بْنُ عَبْدِ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْقِلَّةِ وَالْفَقْرِ وَالذِّلَّةِ وَأَعُوذُ بِكَ أَنْ أَظْلِمَ أَوْ أُظْلَمَ " .
Бизга Аҳмад ибн Наср хабар бериб, деди: бизга Абдуссамад ибн Абдулворис ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама, Ишоқдан, у Саид ибн Ясордан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳим, мен Сендан оз-камликдан, фақирликдан ва хорликдан паноҳ сўрайман ва Сендан зулм қилишимдан ёки зулм кўришимдан паноҳ сўрайман,» дер эдилар.