أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا خَرَجَ مِنْ بَيْتِهِ قَالَ " بِسْمِ اللَّهِ رَبِّ أَعُوذُ بِكَ مِنْ أَنْ أَزِلَّ أَوْ أَضِلَّ أَوْ أَظْلِمَ أَوْ أُظْلَمَ أَوْ أَجْهَلَ أَوْ يُجْهَلَ عَلَىَّ " .
Менга Муҳаммад ибн Қудома хабар бериб, деди: бизга Жарир, Мансурдан, у аш-Шаъбийдан, у Умму Салама (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уйидан чиқаётганларида шундай дер эдилар: «Аллаҳнинг исми билан, Раббим! Мен Сенга сирпаниб кетишимдан, ёки адашишимдан, ёки зулм қилишимдан, ёки менга зулм қилинишидан, ёки жоҳиллик қилишимдан, ёки менга нисбатан жоҳиллик қилинишидан паноҳ сўрайман.»