أَخْبَرَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا سُرَيْجُ بْنُ يُونُسَ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنِ ابْنِ شُبْرُمَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي الثِّقَةُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَدَّادٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ حُرِّمَتِ الْخَمْرُ بِعَيْنِهَا قَلِيلُهَا وَكَثِيرُهَا وَالسُّكْرُ مِنْ كُلِّ شَرَابٍ . خَالَفَهُ أَبُو عَوْنٍ مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ الثَّقَفِيُّ .
Бизга Абу Бакр ибн Али хабар бериб, у деди: бизга Сурайж ибн Юнус ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм, Ибн Шубрумадан ривоят қилди, у деди: менга ишончли (рови), Абдуллаҳ ибн Шаддоддан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: Хамрнинг ўзи — ози ҳам, кўпи ҳам — ва ҳар бир ичимликдан келган мастлик ҳаром қилинди. Абу Авн Муҳаммад ибн Убайдуллаҳ ас-Сақафий унга мухолиф бўлди.