أَخْبَرَنَا مُؤَمَّلُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ يُونُسَ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ حِطَّانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ صَلَّى بِنَا أَبُو مُوسَى فَلَمَّا كَانَ فِي الْقَعْدَةِ دَخَلَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ فَقَالَ أُقِرَّتِ الصَّلاَةُ بِالْبِرِّ وَالزَّكَاةِ . فَلَمَّا سَلَّمَ أَبُو مُوسَى أَقْبَلَ عَلَى الْقَوْمِ فَقَالَ أَيُّكُمُ الْقَائِلُ هَذِهِ الْكَلِمَةَ فَأَرَمَّ الْقَوْمُ . قَالَ يَا حِطَّانُ لَعَلَّكَ قُلْتَهَا قَالَ لاَ وَقَدْ خَشِيتُ أَنْ تَبْكَعَنِي بِهَا فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُعَلِّمُنَا صَلاَتَنَا وَسُنَّتَنَا فَقَالَ " إِنَّمَا الإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ فَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا وَإِذَا قَالَ { غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ } فَقُولُوا آمِينَ يُجِبْكُمُ اللَّهُ وَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا وَإِذَا رَفَعَ فَقَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ فَقُولُوا رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ يَسْمَعِ اللَّهُ لَكُمْ وَإِذَا سَجَدَ فَاسْجُدُوا وَإِذَا رَفَعَ فَارْفَعُوا فَإِنَّ الإِمَامَ يَسْجُدُ قَبْلَكُمْ وَيَرْفَعُ قَبْلَكُمْ " . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَتِلْكَ بِتِلْكَ " .
Бизга Муаммал ибн Ҳишом хабар берди, у деди: бизга Исмоил ибн Улайя ривоят қилди, у Саиддан, у Қатодадан, у Юнус ибн Жубайрдан, у Ҳиттрон ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилди), у деди: Абу Мусо бизга имом бўлиб намоз ўқиди. Қаъда (ўтириш)да бўлганида, жамоадан бир киши (масжидга) кирди ва: «Намоз бирр (яхшилик) ва закот билан барқарор қилинди,» деди. Абу Мусо салом бериб бўлгач, жамоага юзланиб: «Бу сўзни қайсингиз айтди?» деди. Жамоа жим қолди. У: «Эй Ҳиттрон, балки сен айтгандирсан?» деди. У: «Йўқ, мен сен мени бу сўз билан тергаб қолишингдан қўрқдим,» деди. Шунда у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга намозимиз ва суннатимизни ўргатардилар, у киши: «Имом унга эргашилиши учун (қилинган). Бас, у такбир айтса, сиз ҳам такбир айтинг; у «Ғайрил мағзуби алайҳим валаззоллин» деганида, «Омин» денг, Аллаҳ сизларга ижобат қилади; у руку қилса, сиз ҳам руку қилинг; у (бошини) кўтариб «Самиаллаҳу лиман ҳамидаҳ» деганида, «Раббано лакал-ҳамд» денг, Аллаҳ сизларни эшитади; у сажда қилса, сиз ҳам сажда қилинг; у (бошини) кўтарса, сиз ҳам кўтаринг. Чунки имом сиздан олдин сажда қилади ва сиздан олдин кўтаради,» дедилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу унинг ўрнига (қоплайди),» дедилар.