أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ يَزِيدَ، يَخْطُبُ قَالَ حَدَّثَنَا الْبَرَاءُ، وَكَانَ، غَيْرَ كَذُوبٍ أَنَّهُمْ كَانُوا إِذَا صَلَّوْا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ قَامُوا قِيَامًا حَتَّى يَرَوْهُ سَاجِدًا ثُمَّ سَجَدُوا .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ибн Улайя ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, у Абу Ишоқдан (ривоят қилди), у деди: Мен Абдуллаҳ ибн Язиднинг хутба қилаётганини эшитдим, у деди: Бизга ал-Баро — у ёлғончи эмас эди — ривоят қилдики, улар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқиётганларида, у киши бошларини рукудан кўтарганларида, улар у кишини сажда қилганларини кўргунларича тик турардилар, сўнгра сажда қилардилар.