أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ سَمِعْتُ نَصْرَ بْنَ عَاصِمٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ الْحُوَيْرِثِ، وَكَانَ، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا صَلَّى رَفَعَ يَدَيْهِ حِينَ يُكَبِّرُ حِيَالَ أُذُنَيْهِ وَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَرْكَعَ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Қатодадан, у деди: мен Наср ибн Осимни эшитдим, у Молик ибн ал-Ҳувайрисдан — у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан эди — (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намоз ўқиганларида такбир айтар пайт қўлларини қулоқлари баробарига кўтарар, руку қилмоқчи бўлганларида ва рукудан бошларини кўтарганларида ҳам (шундай қилар эдилар).