أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدِ الْجَبَّارِ بْنِ وَائِلٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ صَلَّيْتُ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ كَبَّرَ وَرَفَعَ يَدَيْهِ حَتَّى حَاذَتَا أُذُنَيْهِ ثُمَّ يَقْرَأُ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ فَلَمَّا فَرَغَ مِنْهَا قَالَ " آمِينَ " . يَرْفَعُ بِهَا صَوْتَهُ .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Абдулжаббор ибн Воилдан, у отасидан (ривоят қилиб) айтди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқаларида намоз ўқидим. У зот намозни бошлаганларида такбир айтиб, қўлларини қулоқлари баробарига етгунча кўтардилар, сўнг Фотиҳатул-Китобни ўқидилар. Ундан фароғат топгач, овозларини кўтариб «Омийн» дедилар.