أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى جَالِسًا حَتَّى دَخَلَ فِي السِّنِّ فَكَانَ يُصَلِّي وَهُوَ جَالِسٌ يَقْرَأُ فَإِذَا غَبَرَ مِنَ السُّورَةِ ثَلاَثُونَ أَوْ أَرْبَعُونَ آيَةً قَامَ فَقَرَأَ بِهَا ثُمَّ رَكَعَ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Ийсо ибн Юнус хабар бериб, деди: бизга Ҳишом ибн Урва, отасидан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ни ёши улуғаймагунча ўтириб намоз ўқиганларини кўрмадим. Сўнг у ўтирган ҳолда намоз ўқир, қироат қилар эдилар. Сурадан ўттиз ёки қирқ оят қолганда, тик туриб уларни қироат қилар, сўнгра рукуъ қилар эдилар.