حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي شَىْءٍ مِنْ صَلاَةِ اللَّيْلِ جَالِسًا قَطُّ حَتَّى دَخَلَ فِي السِّنِّ فَكَانَ يَجْلِسُ فِيهَا فَيَقْرَأُ حَتَّى إِذَا بَقِيَ أَرْبَعُونَ أَوْ ثَلاَثُونَ آيَةً قَامَ فَقَرَأَهَا ثُمَّ سَجَدَ .
Бизга Аҳмад ибн Абдуллаҳ ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, у Урвадан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни тунги намознинг ҳеч қайсисида ўтириб тиловат қилганини ҳеч кўрмадим, токи ёши улғайгунча. Шунда у унда ўтириб тиловат қилар, қирқ ёки ўттиз оят қолганида тик туриб уни ўқир, сўнг сажда қилар эди.