حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، وَأَبِي النَّضْرِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَائِشَةَ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي جَالِسًا فَيَقْرَأُ وَهُوَ جَالِسٌ وَإِذَا بَقِيَ مِنْ قِرَاءَتِهِ قَدْرُ مَا يَكُونُ ثَلاَثِينَ أَوْ أَرْبَعِينَ آيَةً قَامَ فَقَرَأَهَا وَهُوَ قَائِمٌ ثُمَّ رَكَعَ ثُمَّ سَجَدَ ثُمَّ يَفْعَلُ فِي الرَّكْعَةِ الثَّانِيَةِ مِثْلَ ذَلِكَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ عَلْقَمَةُ بْنُ وَقَّاصٍ عَنْ عَائِشَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ .
Бизга ал-Қаънабий ривоят қилди, у Моликдан, у Абдуллаҳ ибн Язид ва Абун Назрдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг завжаси Оишадан ривоят қилди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўтириб намоз ўқир ва ўтириб тиловат қилар эди, тиловатидан ўттиз ёки қирқ оят миқдорида қолганида тик туриб уни тик турган ҳолда ўқир, сўнг рукуъ қилар, сўнг сажда қилар эди. Сўнгра иккинчи ракатда ҳам шунга ўхшаш қилар эди. Абу Довуд деди: Уни Алқама ибн Ваққос Оишадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунга ўхшаш ривоят қилди.