حَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي جَالِسًا فَيَقْرَأُ وَهُوَ جَالِسٌ فَإِذَا بَقِيَ مِنْ قِرَاءَتِهِ قَدْرُ مَا يَكُونُ ثَلاَثِينَ أَوْ أَرْبَعِينَ آيَةً قَامَ فَقَرَأَ وَهُوَ قَائِمٌ ثُمَّ رَكَعَ وَسَجَدَ ثُمَّ صَنَعَ فِي الرَّكْعَةِ الثَّانِيَةِ مِثْلَ ذَلِكَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Ансорий ривоят қилди, бизга Маън ривоят қилди, бизга Молик Абун-Назрдан, у Абу Саламадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди)ки, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтирган ҳолда намоз ўқиб, ўтирган ҳолда қироат қилардилар; қироатларидан ўттиз ёки қирқ оятча (миқдори) қолганда, тик туриб, тик турган ҳолда ўқирдилар, сўнг руку ва сажда қилардилар, кейин иккинчи ракатда ҳам шундай қилардилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.