حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ شَرِيكِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي نَمِرٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ الْفَضْلِ بْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ : بِتُّ لَيْلَةً عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لأَنْظُرَ كَيْفَ يُصَلِّي فَقَامَ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ قِيَامُهُ مِثْلُ رُكُوعِهِ، وَرُكُوعُهُ مِثْلُ سُجُودِهِ، ثُمَّ نَامَ، ثُمَّ اسْتَيْقَظَ فَتَوَضَّأَ وَاسْتَنَّ ثُمَّ قَرَأَ بِخَمْسِ آيَاتٍ مِنْ آلِ عِمْرَانَ { إِنَّ فِي خَلْقِ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَاخْتِلاَفِ اللَّيْلِ وَالنَّهَارِ } فَلَمْ يَزَلْ يَفْعَلُ هَذَا حَتَّى صَلَّى عَشْرَ رَكَعَاتٍ، ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى سَجْدَةً وَاحِدَةً فَأَوْتَرَ بِهَا، وَنَادَى الْمُنَادِي عِنْدَ ذَلِكَ، فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعْدَ مَا سَكَتَ الْمُؤَذِّنُ فَصَلَّى سَجْدَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ، ثُمَّ جَلَسَ حَتَّى صَلَّى الصُّبْحَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ : خَفِيَ عَلَىَّ مِنِ ابْنِ بَشَّارٍ بَعْضُهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абу Осим ривоят қилди, бизга Зуҳайр ибн Муҳаммад Шарик ибн Абдуллаҳ ибн Абу Намирдан, у Курайбдан, у Фазл ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: Мен бир кечани Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдида ўтказдим, у қандай намоз ўқишини кўриш учун. У туриб таҳорат қилди, сўнгра икки ракаат ўқиди — унинг қиёми рукуси каби, рукуси саждаси каби (узун) эди. Сўнгра ухлади, сўнгра уйғониб таҳорат қилди ва мисвок ишлатди, сўнгра Оли Имрондан беш оят ўқиди: ‹Албатта, осмонлар ва ернинг яратилишида, кеча ва кундузнинг алмашинишида...› У буни ўн ракаат ўқигунча қилаверди. Сўнгра туриб бир ракаат (сажда) ўқиб, у билан витр қилди. Шунда муаззин азон айтди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам муаззин тугатганидан кейин туриб, икки енгил ракаат (сажда) ўқиди, сўнгра субҳни ўқигунча ўтирди. Абу Довуд деди: Ибн Башшордан унинг баъзиси менга яширин (эшитилмай) қолди.