حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ مَخْرَمَةَ بْنِ سُلَيْمَانَ، عَنْ كُرَيْبٍ، أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، بَاتَ عِنْدَ مَيْمُونَةَ، وَهْىَ خَالَتُهُ، فَاضْطَجَعْتُ فِي عَرْضِ وِسَادَةٍ، وَاضْطَجَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَهْلُهُ فِي طُولِهَا، فَنَامَ حَتَّى انْتَصَفَ اللَّيْلُ أَوْ قَرِيبًا مِنْهُ، فَاسْتَيْقَظَ يَمْسَحُ النَّوْمَ عَنْ وَجْهِهِ، ثُمَّ قَرَأَ عَشْرَ آيَاتٍ مِنْ آلِ عِمْرَانَ، ثُمَّ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى شَنٍّ مُعَلَّقَةٍ، فَتَوَضَّأَ فَأَحْسَنَ الْوُضُوءَ، ثُمَّ قَامَ يُصَلِّي فَصَنَعْتُ مِثْلَهُ فَقُمْتُ إِلَى جَنْبِهِ، فَوَضَعَ يَدَهُ الْيُمْنَى عَلَى رَأْسِي، وَأَخَذَ بِأُذُنِي يَفْتِلُهَا، ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ أَوْتَرَ، ثُمَّ اضْطَجَعَ حَتَّى جَاءَهُ الْمُؤَذِّنُ فَقَامَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ، خَرَجَ فَصَلَّى الصُّبْحَ.
Абдуллаҳ ибн Маслама бизга айтди, Моликдан, у Махрама ибн Сулаймондан, у Курайбдан: Ибн Аббос унга хабар берди: У Маймунанинг олдида тунади — у унинг холаси эди: Мен ёстиқнинг кўндалангига ёнбошлаб ётдим, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ва аҳли унинг бўйига (узунасига) ёнбошлаб ётди. У зот ухладилар, ҳатто тун ярмига етди ёки унга яқин (бўлди). Сўнг уйғониб, юзларидан уйқуни артиб, кейин Оли Имрондан ўн оят ўқидилар, сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам осилган бир (эски) мешга туриб таҳорат қилдилар — таҳоратни чиройли қилдилар — сўнг туриб намоз ўқидилар. Мен ҳам у зотникидек қилдим, сўнг у зотнинг ёнига турдим. У зот ўнг қўлларини бошимга қўйдилар ва қулоғимдан ушлаб бурадилар (уйғоқлик учун). Сўнг икки ракат, сўнг икки ракат, сўнг икки ракат, сўнг икки ракат, сўнг икки ракат, сўнг икки ракат ўқидилар, сўнг витр қилдилар, сўнг ёнбошлаб ётди, ҳатто муаззин келди. У зот туриб икки ракат ўқидилар, сўнг чиқиб субҳни ўқидилар.