أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ زِيَادِ بْنِ عِلاَقَةَ، قَالَ سَمِعْتُ عَمِّي، يَقُولُ صَلَّيْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الصُّبْحَ فَقَرَأَ فِي إِحْدَى الرَّكْعَتَيْنِ { وَالنَّخْلَ بَاسِقَاتٍ لَهَا طَلْعٌ نَضِيدٌ } قَالَ شُعْبَةُ فَلَقِيتُهُ فِي السُّوقِ فِي الزِّحَامِ فَقَالَ { ق } .
Бизга Исмоил ибн Масъуд ва Муҳаммад ибн Абдул-Аъло — лафз уникидир — хабар бердилар, у деди: бизга Холид ривоят қилди, Шуъбадан, у Зиёд ибн Илоқадан (ривоят қилдики), у деди: Мен амакимнинг шундай деганини эшитдим: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бомдодни ўқидим, у зот икки ракъатдан бирида: «Ва (узун) хурмоларни (яратдик) — уларнинг бир-бирига тахланган меваси бордир» (Қоф сураси, 10) (оятини) ўқидилар. Шуъба деди: мен уни (амакини) бозорда оломон орасида учратдим, у: «(Бу) Қоф (сураси)дир,» деди.