أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ عَطِيَّةَ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ قَزَعَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ لَقَدْ كَانَتْ صَلاَةُ الظُّهْرِ تُقَامُ فَيَذْهَبُ الذَّاهِبُ إِلَى الْبَقِيعِ فَيَقْضِي حَاجَتَهُ ثُمَّ يَتَوَضَّأُ ثُمَّ يَجِئُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الرَّكْعَةِ الأُولَى يُطَوِّلُهَا .
Бизга Амр ибн Усмон хабар бериб, деди: бизга ал-Валид, Саид ибн Абдулазиздан, у Атийя ибн Қайсдан, у Қазаъадан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилдики), у деди: «Пешин намози учун иқомат айтиларди, шунда бирор киши Бақиега бориб, ҳожатини ўтаб, сўнг таҳорат қилиб, сўнг (масжидга) келар, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса ҳали биринчи ракатда — уни узун қилиб ўқиётган бўлардилар.»