حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَإِنَّمَا كَانَ الْمَاءُ مِنَ الْمَاءِ فِي أَوَّلِ الإِسْلاَمِ ثُمَّ نُسِخَ بَعْدَ ذَلِكَ . وَهَكَذَا رَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْهُمْ أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ وَرَافِعُ بْنُ خَدِيجٍ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ عَلَى أَنَّهُ إِذَا جَامَعَ الرَّجُلُ امْرَأَتَهُ فِي الْفَرْجِ وَجَبَ عَلَيْهِمَا الْغُسْلُ وَإِنْ لَمْ يُنْزِلاَ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибнул-Муборак ривоят қилди, бизга Маъмар хабар берди, у Зуҳрийдан, шу иснод билан худди шунга ўхшашини (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. «Сув (ғусл) сувдан (манийдан)» дегани фақат Исломнинг бошида (шундай) эди, сўнгра кейинчалик у мансух қилинди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан бир неча киши шундай ривоят қилган; улардан Убай ибн Каъб ва Рофиъ ибн Хадиж (розияллаҳу анҳумо) бор. Илм аҳлининг кўпчилигининг амали шунга (асосланган)ки, агар киши хотини билан жинсий яқинлик қилса, иккаласидан ҳам ғусл вожиб бўлади, гарчи улар (маний) чиқармасалар ҳам.