حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصٍ الشَّيْبَانِيُّ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ بُسْرِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ رُوَيْفِعِ بْنِ ثَابِتٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يَسْقِ مَاءَهُ وَلَدَ غَيْرِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ رُوَيْفِعِ بْنِ ثَابِتٍ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ لاَ يَرَوْنَ لِلرَّجُلِ إِذَا اشْتَرَى جَارِيَةً وَهِيَ حَامِلٌ أَنْ يَطَأَهَا حَتَّى تَضَعَ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَالْعِرْبَاضِ بْنِ سَارِيَةَ وَأَبِي سَعِيدٍ .
Бизга Умар ибн Ҳафс аш-Шайбоний ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Айюб ривоят қилди, у Рабиа ибн Сулаймдан, у Буср ибн Убайдуллаҳдан, у Рувайфиъ ибн Собитдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирса, сувини (уруғини) ўзганинг боласига суғормасин (яъни ҳомиладор асирани жимо қилмасин),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир, у Рувайфиъ ибн Собитдан бошқа йўллар билан ҳам ривоят қилинган. Илм аҳли бунинг бўйича амал қиладилар: киши ҳомиладор чўри сотиб олса, у туғмагунча унга яқинлашишини (жимо қилишини) жоиз кўрмайдилар. Бу бобда Абуд-Дардо, Ибн Аббос, ал-Ирбоз ибн Сория ва Абу Саиддан ҳам (ривоят) бор.