حَدَّثَنَا الْقَاسِمُ بْنُ دِينَارٍ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا مُصْعَبُ بْنُ الْمِقْدَامِ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ لَيْثِ بْنِ أَبِي سُلَيْمٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يَدْخُلِ الْحَمَّامَ بِغَيْرِ إِزَارٍ وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يُدْخِلْ حَلِيلَتَهُ الْحَمَّامَ وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يَجْلِسْ عَلَى مَائِدَةٍ يُدَارُ عَلَيْهَا بِالْخَمْرِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ طَاوُسٍ عَنْ جَابِرٍ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ لَيْثُ بْنُ أَبِي سُلَيْمٍ صَدُوقٌ وَرُبَّمَا يَهِمُ فِي الشَّىْءِ . قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ وَقَالَ أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ لَيْثٌ لاَ يُفْرَحُ بِحَدِيثِهِ كَانَ لَيْثٌ يَرْفَعُ أَشْيَاءَ لاَ يَرْفَعُهَا غَيْرُهُ فَلِذَلِكَ ضَعَّفُوهُ .
Бизга ал-Қосим ибн Динор ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Мусъаб ибн ал-Миқдом ривоят қилди, ал-Ҳасан ибн Солиҳдан, у Лайс ибн Абу Сулаймдан, у Товусдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Аллаҳга ва Охират кунига имон келтирса, ҳаммомга изорсиз (ёпинчиқсиз) кирмасин; ким Аллаҳга ва Охират кунига имон келтирса, аёлини ҳаммомга киритмасин; ва ким Аллаҳга ва Охират кунига имон келтирса, устида хамр (ароқ) айланаётган дастурхон ёнига ўтирмасин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, уни Товуснинг Жобирдан (қилган) ривоятидан фақат шу йўналишдан биламиз. Муҳаммад ибн Исмоил (Бухорий) деди: Лайс ибн Абу Сулайм саддуқ (ростгўй)дир, аммо баъзан бирор нарсада адашади. Муҳаммад ибн Исмоил деди: Аҳмад ибн Ҳанбал: ‹Лайснинг ҳадисидан хурсанд бўлинмайди; Лайс бошқалар кўтармаган нарсаларни (марфуъ қилиб) кўтарар эди, шу сабабли уни заиф санашди›, деди.