حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، وَعَبْدَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْخُزَاعِيُّ الْبَصْرِيُّ أَبُو سَهْلٍ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ بْنُ عَبْدِ الْوَارِثِ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ يُوسُفَ بْنِ مَاهَكَ، عَنْ حَكِيمِ بْنِ حِزَامٍ، قَالَ نَهَانِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ أَبِيعَ مَا لَيْسَ عِنْدِي . قَالَ أَبُو عِيسَى وَرَوَى وَكِيعٌ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ يَزِيدَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ عَنِ ابْنِ سِيرِينَ عَنْ أَيُّوبَ عَنْ حَكِيمِ بْنِ حِزَامٍ . وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنْ يُوسُفَ بْنِ مَاهَكَ وَرِوَايَةُ عَبْدِ الصَّمَدِ أَصَحُّ . وَقَدْ رَوَى يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ يَعْلَى بْنِ حَكِيمٍ عَنْ يُوسُفَ بْنِ مَاهَكَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عِصْمَةَ عَنْ حَكِيمِ بْنِ حِزَامٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا الْحَدِيثِ عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ كَرِهُوا أَنْ يَبِيعَ الرَّجُلُ مَا لَيْسَ عِنْدَهُ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Халлол, Абда ибн Абдуллаҳ ал-Хузоий ал-Басрий Абу Саҳл ва бошқа бир нечта (ровий) ривоят қилдилар, улар деди: бизга Абдуссамад ибн Абдулворис ривоят қилди, Язид ибн Иброҳимдан, у Ибн Сириндан, у Айюбдан, у Юсуф ибн Моҳакдан, у Ҳаким ибн Ҳизом (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени ўзимда йўқ нарсани сотишдан қайтардилар. Абу Исо (Термизий) деди: Вакииъ бу ҳадисни Язид ибн Иброҳимдан, у Ибн Сириндан, у Айюбдан, у Ҳаким ибн Ҳизомдан ривоят қилган, лекин унда «Юсуф ибн Моҳакдан» (деб) зикр қилмаган. Абдуссамаднинг ривояти эса саҳиҳроқдир. Яҳё ибн Абу Касир бу ҳадисни Яъло ибн Ҳакимдан, у Юсуф ибн Моҳакдан, у Абдуллаҳ ибн Исмадан, у Ҳаким ибн Ҳизомдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган. Бу ҳадис устида кўпчилик илм аҳли ҳузурида амал қилинади; улар кишининг ўзида йўқ нарсани сотишини макруҳ санаганлар.