حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ شُعَيْبٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ أَبِيهِ، حَتَّى ذَكَرَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَحِلُّ سَلَفٌ وَبَيْعٌ وَلاَ شَرْطَانِ فِي بَيْعٍ وَلاَ رِبْحُ مَا لَمْ يُضْمَنْ وَلاَ بَيْعُ مَا لَيْسَ عِنْدَكَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ حَكِيمِ بْنِ حِزَامٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ قَدْ رُوِيَ عَنْهُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ . رَوَى أَيُّوبُ السَّخْتِيَانِيُّ وَأَبُو بِشْرٍ عَنْ يُوسُفَ بْنِ مَاهَكَ عَنْ حَكِيمِ بْنِ حِزَامٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَرَوَى هَذَا الْحَدِيثَ عَوْفٌ وَهِشَامُ بْنُ حَسَّانَ عَنِ ابْنِ سِيرِينَ عَنْ حَكِيمِ بْنِ حِزَامٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَهَذَا حَدِيثٌ مُرْسَلٌ إِنَّمَا رَوَاهُ ابْنُ سِيرِينَ عَنْ أَيُّوبَ السَّخْتِيَانِيِّ عَنْ يُوسُفَ بْنِ مَاهَكَ عَنْ حَكِيمِ بْنِ حِزَامٍ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, у деди: бизга Айюб ривоят қилди, у деди: бизга Амр ибн Шуайб ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, отасидан — токи Абдуллаҳ ибн Амрни зикр қилгунига қадар — (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Салаф (қарз) билан савдо (бирга) ҳалол эмас, бир савдода икки шарт ҳам (ҳалол эмас), зомин бўлмаган (қабз қилинмаган) нарсадан фойда олиш ҳам, ўзингда йўқ нарсани сотиш ҳам (ҳалол эмас).» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Исо (Термизий) деди: Ҳаким ибн Ҳизомнинг ҳадиси ҳасандир, ундан бир неча йўл билан ривоят қилинган. Айюб ас-Сахтиёний ва Абу Бишр Юсуф ибн Моҳакдан, у Ҳаким ибн Ҳизомдан ривоят қилганлар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадисни Авф ва Ҳишом ибн Ҳассон Ибн Сириндан, у Ҳаким ибн Ҳизомдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилганлар. Бу мурсал (узилган) ҳадисдир; Ибн Сирин уни фақат Айюб ас-Сахтиёнийдан, у Юсуф ибн Моҳакдан, у Ҳаким ибн Ҳизомдан (деб) ривоят қилган.