حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي رَافِعٍ، مَوْلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ اسْتَسْلَفَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَكْرًا فَجَاءَتْهُ إِبِلٌ مِنَ الصَّدَقَةِ . قَالَ أَبُو رَافِعٍ فَأَمَرَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ أَقْضِيَ الرَّجُلَ بَكْرَهُ . فَقُلْتُ لاَ أَجِدُ فِي الإِبِلِ إِلاَّ جَمَلاً خِيَارًا رَبَاعِيًّا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَعْطِهِ إِيَّاهُ فَإِنَّ خِيَارَ النَّاسِ أَحْسَنُهُمْ قَضَاءً " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Равҳ ибн Убода ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Анас, Зайд ибн Асламдан, у Ато ибн Ясордан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг озод қилинган қули Абу Рофиъдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир ёш туяни қарзга олдилар, сўнг садақадан туялар келди. Абу Рофиъ деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга ўша кишига унинг ёш туясини қайтариб беришимни буюрдилар. Мен: «Туялар орасида фақат яхши, эттига кирган (раббоий) бир туяни топдим, холос,» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ўшани унга бер, чунки одамларнинг яхшиси қарзни энг чиройли адо этганларидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.