حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَتْهُ عَمْرَةُ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْطَعُ فِي رُبْعِ دِينَارٍ فَصَاعِدًا . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَائِشَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ عَمْرَةَ عَنْ عَائِشَةَ مَرْفُوعًا وَرَوَاهُ بَعْضُهُمْ عَنْ عَمْرَةَ عَنْ عَائِشَةَ مَوْقُوفًا .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна, аз-Зуҳрийдан (ривоят қилдики), унга Амра, Оишадан хабар берди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) чорак динор ва ундан кўпи (ўғирлангани) учун (қўл) кесар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: Оишанинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Бу ҳадис Амрадан, у Оишадан бошқа йўл билан ҳам марфуъ (Набийга боғланган) ҳолда ривоят қилинган; баъзилари эса уни Амрадан, у Оишадан мавқуф (саҳобийда тўхтаган) ҳолда ривоят қилишган.