حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ ضَحَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِكَبْشَيْنِ أَمْلَحَيْنِ أَقْرَنَيْنِ ذَبَحَهُمَا بِيَدِهِ وَسَمَّى وَكَبَّرَ وَوَضَعَ رِجْلَهُ عَلَى صِفَاحِهِمَا . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَعَائِشَةَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي أَيُّوبَ وَجَابِرٍ وَأَبِي الدَّرْدَاءِ وَأَبِي رَافِعٍ وَابْنِ عُمَرَ وَأَبِي بَكْرَةَ أَيْضًا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Қатодадан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оқ-қора аралаш, шохли икки қўчқорни қурбонлик қилдилар. Уларни ўз қўллари билан сўйдилар, «Бисмиллаҳ» дедилар ва «Аллаҳу акбар» дедилар ва оёқларини уларнинг ён томонларига қўйдилар. У (Термизий) деди: Бу бобда Али, Оиша, Абу Ҳурайра, Абу Айюб, Жобир, Абуд-Дардо, Абу Рофиъ, Ибн Умар ва Абу Бакрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.