حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ مُوسَى، عَنْ مَالِكِ بْنِ يُخَامِرَ، عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ قَاتَلَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ مِنْ رَجُلٍ مُسْلِمٍ فُوَاقَ نَاقَةٍ وَجَبَتْ لَهُ الْجَنَّةُ وَمَنْ جُرِحَ جُرْحًا فِي سَبِيلِ اللَّهِ أَوْ نُكِبَ نَكْبَةً فَإِنَّهَا تَجِئُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ كَأَغْزَرِ مَا كَانَتْ لَوْنُهَا الزَّعْفَرَانُ وَرِيحُهَا كَالْمِسْكِ " . هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Маниъ ривоят қилди, у деди: бизга Равҳ ибн Убода ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Журайж ривоят қилди, у Сулаймон ибн Мусодан, у Молик ибн Юхомирдан, у Муоз ибн Жабал (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким мусулмон киши сифатида Аллаҳ йўлида туя соғиладиган вақт чамаси жанг қилса, унга жаннат вожиб бўлади. Ким Аллаҳ йўлида бир жароҳат олса ёки бир мусибатга учраса, у (жароҳат) Қиёмат кунида энг кўп оқаётган ҳолатидагидек, ранги заъфарон, ҳиди мушкдек бўлиб келади,» дедилар. Бу ҳадис саҳиҳдир.