حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبُو جَهْضَمٍ، مُوسَى بْنُ سَالِمٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَبْدًا مَأْمُورًا مَا اخْتَصَّنَا دُونَ النَّاسِ بِشَيْءٍ إِلاَّ بِثَلاَثٍ أَمَرَنَا أَنْ نُسْبِغَ الْوُضُوءَ وَأَنْ لاَ نَأْكُلَ الصَّدَقَةَ وَأَنْ لاَ نُنْزِيَ حِمَارًا عَلَى فَرَسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَرَوَى سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ هَذَا عَنْ أَبِي جَهْضَمٍ فَقَالَ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ وَسَمِعْتُ مُحَمَّدًا يَقُولُ حَدِيثُ الثَّوْرِيِّ غَيْرُ مَحْفُوظٍ وَوَهِمَ فِيهِ الثَّوْرِيُّ وَالصَّحِيحُ مَا رَوَى إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ وَعَبْدُ الْوَارِثِ بْنُ سَعِيدٍ عَنْ أَبِي جَهْضَمٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, (у деди): бизга Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, (у деди): бизга Абу Жаҳзам, Мусо ибн Солим ривоят қилди, Абдуллаҳ ибн Убайдуллаҳ ибн Аббосдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) буюрилган бир банда эдилар. У бизни одамлардан айри қилиб уч нарсадан бошқа бирор нарса билан ажратмадилар: бизни таҳоратни мукаммал (комил) қилишимизга, садақани емаслигимизга ва эшакни от билан жуфтлаштирмаслигимизга буюрдилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Алидан (ҳам ривоят) бор. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Суфён ас-Саврий Абу Жаҳзамдан (ривоят қилиб): «Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Аббосдан, у Ибн Аббосдан,» деб келтирган. У деди: «Мен Муҳаммаднинг: «Ас-Саврийнинг ҳадиси маҳфуз (сақланган) эмас, ас-Саврий унда хато қилган; тўғриси — Исмоил ибн Улайя ва Абдулворис ибн Саид Абу Жаҳзамдан, у Абдуллаҳ ибн Убайдуллаҳ ибн Аббосдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилгани)дир,» деганини эшитдим.»