حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ مُوسَى بْنِ سَالِمٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى ابْنِ عَبَّاسٍ فِي شَبَابٍ مِنْ بَنِي هَاشِمٍ فَقُلْنَا لِشَابٍّ مِنَّا سَلِ ابْنَ عَبَّاسٍ أَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ فَقَالَ لاَ لاَ . فَقِيلَ لَهُ فَلَعَلَّهُ كَانَ يَقْرَأُ فِي نَفْسِهِ . فَقَالَ خَمْشًا هَذِهِ شَرٌّ مِنَ الأُولَى كَانَ عَبْدًا مَأْمُورًا بَلَّغَ مَا أُرْسِلَ بِهِ وَمَا اخْتَصَّنَا دُونَ النَّاسِ بِشَىْءٍ إِلاَّ بِثَلاَثِ خِصَالٍ أَمَرَنَا أَنْ نُسْبِغَ الْوُضُوءَ وَأَنْ لاَ نَأْكُلَ الصَّدَقَةَ وَأَنْ لاَ نُنْزِيَ الْحِمَارَ عَلَى الْفَرَسِ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдулворис ривоят қилди, у Мусо ибн Солимдан, бизга Абдуллаҳ ибн Убайдуллаҳ ривоят қилди: «Мен Ибн Аббоснинг ҳузурига Бану Ҳошимдан бир гуруҳ ёшлар билан кирдим. Биздан бир йигитга: ‹Ибн Аббосдан сўра, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам пешин ва асрда қироат қилар эдиларми?› дедик. У (Ибн Аббос): ‹Йўқ, йўқ›, деди. Унга: ‹Балки ич-ичида қироат қилгандир›, дейилди. У: ‹Тирналгур! Бу биринчисидан ҳам ёмонроқ. У буюрилган банда эди, нима билан юборилган бўлса, етказди. У бизни одамлардан ортиқ учта хислатдан бошқа нарса билан ажратмади: бизга таҳаратни мукаммал қилишни, садақани емасликни ва эшакни бия (от)га қолдиртмасликни буюрди›, деди.»