حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ شَابُورَ، وَبَشِيرٍ أَبِي إِسْمَاعِيلَ، عَنْ مُجَاهِدٍ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو، ذُبِحَتْ لَهُ شَاةٌ فِي أَهْلِهِ فَلَمَّا جَاءَ قَالَ أَهْدَيْتُمْ لِجَارِنَا الْيَهُودِيِّ أَهْدَيْتُمْ لِجَارِنَا الْيَهُودِيِّ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَا زَالَ جِبْرِيلُ يُوصِينِي بِالْجَارِ حَتَّى ظَنَنْتُ أَنَّهُ سَيُوَرِّثُهُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَأَنَسٍ وَالْمِقْدَادِ بْنِ الأَسْوَدِ وَعُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ وَأَبِي شُرَيْحٍ وَأَبِي أُمَامَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ مُجَاهِدٍ عَنْ عَائِشَةَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَيْضًا .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Довуд ибн Шобурдан ва Башир Абу Исмоилдан, у Мужоҳиддан (ривоят қилдики), Абдуллаҳ ибн Амр учун аҳли (оиласи) ичида бир қўй сўйилибди. У келганида: «Яҳудий қўшнимизга (ундан) бердингизми? Яҳудий қўшнимизга бердингизми?» деди. (Кейин:) Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: «Жибрил менга қўшни (ҳақи)ни шу қадар тавсия қилавердики, ҳатто мен уни (қўшнини) меросхўр қилиб қўяди деб ўйладим,» деб айтаётганларини эшитдим, (деди). У деди: бу бобда Оиша, Ибн Аббос, Абу Ҳурайра, Анас, Миқдод ибн ал-Асвад, Уқба ибн Омир, Абу Шурайҳ ва Абу Умамадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўл (санад) жиҳатидан ҳасан ғарибдир. Бу ҳадис Мужоҳиддан, у Оиша ва Абу Ҳурайрадан, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳам ривоят қилинган.