حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا كَانَ خُلُقٌ أَبْغَضَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْكَذِبِ وَلَقَدْ كَانَ الرَّجُلُ يُحَدِّثُ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِالْكِذْبَةِ فَمَا يَزَالُ فِي نَفْسِهِ حَتَّى يَعْلَمَ أَنَّهُ قَدْ أَحْدَثَ مِنْهَا تَوْبَةً . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Яҳё ибн Мусо ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ, Маъмардан, у Айюбдан, у Ибн Абу Мулайкадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га ёлғондан кўра ёмонроқ кўрилган бирор хулқ йўқ эди. Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурида ёлғон (сўз) сўзласа, (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) у (киши) бундан тавба қилганини билмагунларича, бу ҳол у зотнинг кўнглида (ғаш бўлиб) тинмасдан турарди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир.