حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ الضَّبِّيُّ، حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي إِسْمَاعِيلُ بْنُ حَمَّادٍ، عَنْ أَبِي خَالِدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَفْتَتِحُ صَلاَتَهُ بِـ (بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لَيْسَ إِسْنَادُهُ بِذَاكَ . وَقَدْ قَالَ بِهَذَا عِدَّةٌ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْهُمْ أَبُو هُرَيْرَةَ وَابْنُ عُمَرَ وَابْنُ عَبَّاسٍ وَابْنُ الزُّبَيْرِ وَمَنْ بَعْدَهُمْ مِنَ التَّابِعِينَ رَأَوُا الْجَهْرَ بِـ (بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ ) وَبِهِ يَقُولُ الشَّافِعِيُّ . وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ حَمَّادٍ هُوَ ابْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ . وَأَبُو خَالِدٍ يُقَالُ هُوَ أَبُو خَالِدٍ الْوَالِبِيُّ وَاسْمُهُ هُرْمُزُ وَهُوَ كُوفِيٌّ .
Бизга Аҳмад ибн Абда аз-Заббий ривоят қилди, у деди: бизга ал-Муътамир ибн Сулаймон ривоят қилди, у деди: менга Исмоил ибн Ҳаммод Абу Холиддан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозларини «Бисми-Ллаҳир-Раҳмонир-Раҳийм» билан бошлардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадиснинг исноди унчалик (кучли) эмас. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан бир неча илм аҳли — улар орасида Абу Ҳурайра, Ибн Умар, Ибн Аббос, Ибнуз-Зубайр — ҳамда улардан кейинги тобеинлар шу билан айтганлар (амал қилганлар); улар «Бисми-Ллаҳир-Раҳмонир-Раҳийм»ни жаҳрий (овоз чиқариб) айтишни (лозим) кўрганлар. Шофиий ҳам шуни айтади. Исмоил ибн Ҳаммод бу Ибн Абу Сулаймондир. Абу Холид ҳақида айтиладики, у Абу Холид ал-Волибий бўлиб, исми Ҳурмуздир ва у куфаликдир.