حَدَّثَنَا عَبَّاسٌ الدُّورِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي بُكَيْرٍ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ . وَسَأَلْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ عَنْ هَذَا الْحَدِيثِ، فَلَمْ يَعْرِفْهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ إِسْرَائِيلَ وَلَمْ يَعْرِفِ اسْمَ أَبِي بِشْرٍ . حَدَّثَنَا عَبَّاسُ بْنُ مُحَمَّدٍ الدُّورِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي مَرْحُومٍ عَبْدِ الرَّحِيمِ بْنِ مَيْمُونٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ مُعَاذِ بْنِ أَنَسٍ الْجُهَنِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَعْطَى لِلَّهِ وَمَنَعَ لِلَّهِ وَأَحَبَّ لِلَّهِ وَأَبْغَضَ لِلَّهِ وَأَنْكَحَ لِلَّهِ فَقَدِ اسْتَكْمَلَ إِيمَانَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ
Бизга Аббос ад-Дурий ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Аби Букайр ривоят қилди, у Исроилдан, шу иснод билан шунга ўхшаш (ривоят қилди). Мен Муҳаммад ибн Исмоил (Бухорий)дан бу ҳадис ҳақида сўрадим, у уни фақат Исроил ҳадисидангина билди ва Абу Бишрнинг исмини билмади. Бизга Аббос ибн Муҳаммад ад-Дурий ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Язид ривоят қилди, у деди: бизга Саид ибн Аби Айюб ривоят қилди, у Абу Марҳум Абдурраҳим ибн Маймундан, у Саҳл ибн Муоз ибн Анас ал-Жуҳанийдан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Аллаҳ учун берса, Аллаҳ учун ман қилса, Аллаҳ учун севса, Аллаҳ учун ёмон кўрса ва Аллаҳ учун никоҳласа, у ҳақиқатан ҳам имонини камолга етказибди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир.