حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، حَدَّثَنَا أَبُو حَصِينٍ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ السُّلَمِيِّ، قَالَ قَالَ لَنَا عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ رضى الله عَنْهُ إِنَّ الرُّكَبَ سُنَّتْ لَكُمْ فَخُذُوا بِالرُّكَبِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعْدٍ وَأَنَسٍ وَأَبِي حُمَيْدٍ وَأَبِي أُسَيْدٍ وَسَهْلِ بْنِ سَعْدٍ وَمُحَمَّدِ بْنِ مَسْلَمَةَ وَأَبِي مَسْعُودٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالتَّابِعِينَ وَمَنْ بَعْدَهُمْ لاَ اخْتِلاَفَ بَيْنَهُمْ فِي ذَلِكَ إِلاَّ مَا رُوِيَ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَبَعْضِ أَصْحَابِهِ أَنَّهُمْ كَانُوا يُطَبِّقُونَ . وَالتَّطْبِيقُ مَنْسُوخٌ عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ .
Бизга Аҳмад ибн Манееъ ривоят қилди, бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди, бизга Абу Ҳасин ривоят қилди, Абу Абдурраҳмон ас-Суламийдан (ривоят қилдики), у деди: Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу) бизга деди: «Албатта, тиззалар (га қўл қўйиш) сизлар учун суннат қилинган, бас, тиззаларни (ушлаб) олинг.» (Термизий) деди: Бу бобда Саъд, Анас, Абу Ҳумайд, Абу Усайд, Саҳл ибн Саъд, Муҳаммад ибн Маслама ва Абу Масъуддан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашобларидан бўлган илм аҳли, тобеинлар ва улардан кейингилар олдида амал шунга биноандир; бу борада улар орасида ихтилоф йўқ, фақат Ибн Масъуд ва унинг баъзи ашобларидан ривоят қилинган татбиқ (яъни қўлларни тиззалар орасига қўйиш)дан бошқа. Татбиқ эса илм аҳли олдида мансухдир.