حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَخْزُومِيُّ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عن عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، عَنْ عَمِّهِ، أَنَّهُ رَأَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم مُسْتَلْقِيًا فِي الْمَسْجِدِ وَاضِعًا إِحْدَى رِجْلَيْهِ عَلَى الأُخْرَى . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَعَمُّ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ هُوَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدِ بْنِ عَاصِمٍ الْمَازِنِيُّ .
Бизга Саид ибн Абдурраҳмон ал-Махзумий ва бошқа бир неча (рови) ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Аббод ибн Тамимдан, у амакисидан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни масжидда чалқанча ётган ҳолда, бир оёқларини иккинчисининг устига қўйган ҳолда кўрди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Аббод ибн Тамимнинг амакиси эса Абдуллаҳ ибн Зайд ибн Осим ал-Мозинийдир.