حَدَّثَنَا أَبُو عَمَّارٍ الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي بُرَيْدَةَ، يَقُولُ بَيْنَمَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَمْشِي إِذْ جَاءَهُ رَجُلٌ وَمَعَهُ حِمَارٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ ارْكَبْ . وَتَأَخَّرَ الرَّجُلُ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لأَنْتَ أَحَقُّ بِصَدْرِ دَابَّتِكَ إِلاَّ أَنْ تَجْعَلَهُ لِي " . قَالَ قَدْ جَعَلْتُهُ لَكَ . قَالَ فَرَكِبَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَفِي الْبَابِ عَنْ قَيْسِ بْنِ سَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ .
Бизга Абу Аммор ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ривоят қилди, у деди: бизга Али ибн ал-Ҳусайн ибн Воқид ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: менга Абдуллаҳ ибн Бурайда ривоят қилди, у деди: мен отам Бурайдани: «Бир куни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) йўлда кетаётган эдилар, шу пайт бир киши эшаги билан келиб: «Ё Расулаллаҳ, мининг,» деди ва ўзи орқага чекинди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, уловингнинг олди қисмига сен ҳақлироқсан, магар уни менга (ўз хоҳишинг билан) беришинг бўлса, бошқа гап,» дедилар. У: «Мен уни сизга бердим,» деди. (Бурайда) деди: «Шунда у (Набий) миндилар.» деганини эшитдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўл (санад) жиҳатидан ҳасан ғарибдир. Бу бобда Қайс ибн Саъд ибн Убодадан ҳам (ривоят) бор.