حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنْ أَبِي رَبِيعَةَ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، رَفَعَهُ قَالَ " يَا عَلِيُّ لاَ تُتْبِعِ النَّظْرَةَ النَّظْرَةَ فَإِنَّ لَكَ الأُولَى وَلَيْسَتْ لَكَ الآخِرَةُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ شَرِيكٍ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Шарик хабар берди, Абу Рабиадан, у Ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилди ва уни Набийга марфуъ қилиб) деди: «(Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам:) «Эй Али, назар кетидан назар (ташлама). Чунки биринчиси (беихтиёр кўз тушиши) сенга (кечирилади), аммо кейингиси сенга (мубоҳ) эмас,» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Шарикнинг ҳадисидан биламиз.