حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا عَزْرَةُ بْنُ ثَابِتٍ، عَنْ ثُمَامَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ أَنَسٌ لاَ يَرُدُّ الطِّيبَ . وَقَالَ أَنَسٌ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ لاَ يَرُدُّ الطِّيبَ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Азра ибн Собит ривоят қилди, Сумома ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилдики), у деди: Анас (розияллаҳу анҳу) атирни рад қилмас эди. Ва Анас деди: Албатта, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) атирни рад қилмас эдилар. Бу бобда Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.