حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا عَبْثَرُ بْنُ الْقَاسِمِ، عَنِ الأَشْعَثِ، وَهُوَ ابْنُ سَوَّارٍ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي لَيْلَةٍ إِضْحِيَانٍ فَجَعَلْتُ أَنْظُرُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَإِلَى الْقَمَرِ وَعَلَيْهِ حُلَّةٌ حَمْرَاءُ فَإِذَا هُوَ عِنْدِي أَحْسَنُ مِنَ الْقَمَرِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ الأَشْعَثِ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абсар ибн ал-Қосим ривоят қилди, ал-Ашъасдан — у Ибн Саввордир — у Абу Ишоқдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ойдин бир кечада кўрдим. Мен гоҳ Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га, гоҳ ойга қарай бошладим. Устиларида қизил ҳулла (кийим) бор эди. Шунда мен учун у (Расулуллаҳ) ойдан ҳам гўзалроқ эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат ал-Ашъаснинг ҳадисидангина биламиз.