حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ، أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ شَيْبَةَ، عَنْ صَفِيَّةَ بِنْتِ شَيْبَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ خَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ غَدَاةٍ وَعَلَيْهِ مِرْطٌ مِنْ شَعَرٍ أَسْوَدَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манеъ ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Закариё ибн Абу Зоида ривоят қилди, менга отам хабар берди, Мусъаб ибн Шайбадан, у Сафия бинт Шайбадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни эрталаб қора жунли мирт (ридога ўхшаш кийим) ёпиниб чиқдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир.