حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرٍ، مُحَمَّدُ بْنُ نَافِعٍ الْبَصْرِيُّ حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ بْنُ عَبْدِ الْوَارِثِ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ مُسْلِمٍ الْعَبْدِيِّ، عَنْ أَبِي الْمُتَوَكِّلِ النَّاجِيِّ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِآيَةٍ مِنَ الْقُرْآنِ لَيْلَةً . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Абу Бакр Муҳаммад ибн Нофиъ ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Абдуссамад ибн Абдулворис ривоят қилди, Исмоил ибн Муслим ал-Абдийдан, у Абул-Мутаваккил ан-Нажийдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кеча Қуръандан бир оят билан (намозда) қоим бўлдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу йўл (жиҳат)дан ҳасан ғариб ҳадисдир.